Шта је то што једну урбану заједницу чини здравом - питање је на које можемо понудити много одговора, и у том мноштву, скоро је немогуће дати погрешан одговор. Управо велики број могућих објашњења говори више о важности аспекта посматрања проблема, него о потенцијално јединственом гледишту на објашњење појма здравог града.

Било да у том светлу издвојено наглашавамо посебну важност градске инфраструктуре, међуљудских односа, екологије или квалитета здравствене заштите, јасно је да сви елементи које посебно издвојимо морају деловати здружено са осталима како би једну урбану заједницу довели до стања које се препознаје као здравље. Ипак, један важан чинилац прожима све друге – људски чинилац јесте присутан свуда, и испољава снажан утицај на све друге. Који год аспект могућности за унапређење здравља једног града да посматрамо, утицај појединаца и њихова одговорност за заједницу остварују пресудан утицај, који можда није увек довољно видљив.

Као начин да се подстакне размишљање о овој изузетно значајној теми, Дан здравих градова биће обележен 20. маја 2020. године заједничком иницијативом Градског завода за јавно здравље Београд, Института за јавно здравље Ниш и Института за јавно здравље Војводине.

Зашто уопште лична одговорност за здравље заједнице?

Делећи простор и ресурсе једне заједнице, њене предности и изазове, свако од нас доприноси изградњи финог друштвеног ткива које један град може учинити отпорним на непредвиђене околности и спољашње притиске, а истовремено чини развојни резервоар за црпљење економских и других креативних могућности у редовним околностима. Свакако су изазовна стања она у којима се значај личне одговорности за здраву заједницу вишеструко умножава, чему смо сведоци у време трајање епидемије COVID-19, здравственог и друштвеног изазова нашег времена. Сама природа епидемија заразних болести, као догађаја који погађају велики број људи, намећу једно основно питање за сваког појединца – шта да радим у овој ситуацији, како да се понашам? Људи су природно забринути за сопствено здравље, здравље других блиских особа, пријатеља и колега, и из жеље да се понашају одговорно према другима, постављају питања усмерена на значај личног деловања. Можда ниједна слична ситуација попут епидемије, не наглашава тако добро значај личне одговорности свакога од нас за постизање циљева које смо као заједница прописали и прихватили. Свест да је пригодно лично деловање у околностима епидемије од пресудног значаја за успостављање контроле над њом, треба да резултира у повећаном осећају заједништва, повишеном нивоу пажње ка здравственим саветима, као и промишљеном деловању у свим релевантним пољима. Промислимо на тренутак о неким од препорука које су захтевале пажњу и придржавање свакога од нас:

• виши ниво личне хигијене (који се огледа у чешћем прању руку, избегавању додиривања лица и сл.),
• одговоран однос према себи и другима (на првом месту физичко и социјално дистанцирање и избегавање контакта са оболелима)
• праћење савета намењених одређеним категоријама становништва за које су биле намењене посебне мере (нпр. старије особе и хронични болесници)

Шта је њихова суштина? Односе се на свакога од нас, имају потврђено користан ефекат, али за њихово спровођење не постоји други начин до одговорног понашања појединца. Прво, важно је схватити због чега се мере односе на сваког од нас – једноставно је, јер вирус не прави селекцију, и не дешава се „неком другом“. Друго, увећана лична свест на овом пољу пружа боље укупне резултате, јер неке од препоручених мера могу значајно реметити устаљене навике и обрасце понашања, те постати заморне за спровођење – решење лежи у продубљеном схватању њиховог значаја, што само по себи пружа додатну мотивацију за даље истрајавање у примени мера у свакодневном животу. Треће, важност придржавања препорука које се темеље на одговорном понашању, вишеструко је увећана у градским срединама. Већа густина насељености, и животне навике које доводе до честог и продуженог контакта људи, намећу посебан степен пажње и захтева становницима града. Са једне стране, ресурси који су корисни у превазилажењу описаних проблема већи су и доступнији у урбаним срединама, док је са друге стране, организација живота градске средине таква да погодује ширењу заразних болести.

Свеукупно, деловање зарад унапређења здравља једног града може имати много различитих приступа, али једна заједничка нит све их повезује – лична одговорност сваког поједница за здравље заједнице вишеструко помаже укупном напретку у погледу здравља те заједнице.

Концепт здравог града – шта кажу стручњаци?

Светска здравствена организација (СЗО) наглашава да је, када размишљамо о концепту здравог града, важност процеса путем којих тежимо да постигнемо одређене циљеве у здрављу, већа од важности достизања самих крајњих исхода. Уколико у одређеном граду постоји свест о значају здравља, као и активни процеси који теже да одређене циљеве у здрављу остваре, тренутно здравствено стање посматране заједнице не мора бити кључан чинилац у одлучивању да ли је град у целини „здрав“.

Чак ни достизање циљева исказаних у одређеним здравственим параметрима не може бити поуздан показатељ да ли су један одређен град или заједница „здрави“. Здравим градом се сматра заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани напори на остварењу идеала здравог града, захтеви су који се стављају пред оне који желе да своју заједницу у којој живе учине здравом.

Који су основни циљеви које треба да достигне један здрав град?

Светска здравствена организација (СЗО) наводи низ достигнућа, чијем остварењу треба да тежи један здрав град:

• чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење (нпр. објекти за становање)
• неговање екосистема који је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив
• снажна заједница, у којој се баштине односи међусобног уважавања и подршке
• висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање
• обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи итд.) за све становнике града
• доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке понуде контаката, интеракције и комуникације
• разноврсна, витална и иновативна економија
• повезаност са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као и са другим заједницама и појединцима
• доступна и квалитетна здравствена заштита
• добро здравље заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности показатеља обољевања)

Овде можете погледати БУКЛЕТ - Здрави градови 2020